Lični stav: Bezwizze

Od kada se pojavila prva prava niskotarifna aviokompanija na srpskom tržištu aviokarata je počela da se događa revolucija. Wizz Air koji je počeo da leti iz Beograda ka Dortmundu i Londonu doleće i odleće sa beogradskog aerodroma avionima koji su puni putnika. O velikom uspehu prvih letova na ovim novim linijama već smo pisali. Popunjenost putničke kabine od 70 do 90% u prvoj nedelji od kada je otpočeo saobraćaj iz Beograda dokaz je ogromnog interesovanja putnika ali i izuzetne obaveštenosti o postojanju jeftinih letova. Invazivna reklamna kampanja ljubičaste kompanije donela je Wizz Air-u prepoznatljivost i značajno je povećala interesovanje putnika ali ono što ovom kampanjom Wizz Air nije uspeo da uradi je da na pravi način informiše svoje potencijalne i buduće putnike iz Srbije o uslovima pod kojim mogu nabaviti karte i leteti.

Kod mlađe i računarski pismene populacije Wizz Air je i ranije bio poznat a masovno su se koristili letovi ove kompanije iz Temišvara, Zagreba, Budimpešte i Sofije. Zato kod onih drugih starijih ili računarski nepismenih Wizz Air predstavlja pravo otkriće. Poput saznanja da zemlja nije ravna ploča odjeknulo je kroz Srbiju saznanje da i putovanje avionom nije privilegija bogatih.

Dvoje mladih Srba u trenutku dok su se švercovali u tramvaju dogovarali su svoj put u London. “Košta nas samo 25 evra, ne mogu da verujem!” – usklikuo je mršavi momak obučen u New Yorker-u. “Da, strava je”, odgovori mu Mango devojčurak, “isto košta kao i mesečna markica!”. U tom trenutku su na stanici ugledali fluo prsluke kontrolora pa su se uz mladalačko kikotanje izvukli sa linije ka Voždovcu i sa ušteđenim parama otperjali na drugu liniju ka Londonu.

Jutros je zazvonio telefon u redakciji. Koliko sam pisao o Wizz Air-u ljudi su pomislili da smo njihovo predstavništvo. Devojka želi da otkaže kartu ali ne zna kako. Kasnije se na vratima pojavljuje starija gospođa koja želi da se raspita za let do Londona uz pojašnjenje “Ali, vi ste njihovo predstavništvo!” Juče je zvao mladić kome nema imena drugog putnika na karti a on je platio kartu za dvoje. Ponadao se da ćemo mu mi pomoći. “Halo, da li je to Wizz Air?” odzvanja mi u ušima danima. Želim da odgovorim da Wizz Air ustvari ne postoji ali ne smem. Toliko sam želeo da nam dođe u Srbiju a sad ne samo da sleće na naš aerodrom već ne znam kako da ga isteram iz svoje kancelarije, dnevne sobe ili čak svog tramvaja.

Pokušao sam da novinarskim pristupom saznam za broj call centra Wizz Air-a na koji bih po potrebi mogao da pošaljem sve one koji se nisu snašli sa internet rezervacijama. Sa email adrese namenjene novinarima koja nam je podeljena na konferenciji u Beogradu održanoj u februaru niko se ne odaziva već drugu nedelju. Na email službe za brigu o korisnicima se ne mogu ja javiti već samo lično nesrećnici kojima je online rezervacioni sistem progutao novčić a nije ispljunuo jeftinu kartu. Postoje brojni call centri na sajtu Wizz-a. Za svaku zemlju poseban broj telefona i posebna tarifa po kojoj se naplaćuje razgovor. Često je skuplja od one po kojoj se može leteti. Tu nema Srbije u kojoj očigledno ne postoji call centar. Nema čak ni nekog međunarodnog za one zemlje koje su manje bitne. Ne, ne postoji. U odeljku sa turističkim agencijama nema ispisane ni jedne jedine agencije. Agencija u kojoj radim, koja ima sve potrebne domaće i strane licence prijavila se kod Wizz-a da postane njihovo zvanično prodajno mesto. Nedeljama već ne stiže odgovor. Nema. Wizz Air izgleda i ne postoji. Nema telefona, nema email adrese, nema živog stvora nigde. Ne postoji osoba koja vam se može javiti i pomoći oko vaše rezervacije.

U Beogradu i Srbiji još uvek ne postoji nikakav kontakt centar Wizz Air-a. Jedini način komunikacije putnika sa predstavnicima aviokompanije preko online formulara za korisnike na sajtu www.wizzair.com

Jedini poznati zvanični prodavac aviokarata Wizz Air-a u Srbiji je aerodromska služba tiketinga koju možete pozvati na broj telefona: 011/209-4863. Radno vreme ove službe je od 07 do 19 časova svakog dana.