Istraživanje: Crnogorska ruta

Pre četiri godine aviolinije iz Beograda ka Tivtu i Podgorici obavljane su sa Terminala 1 na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” koji se tada smatrao domaćim terminalom. Nakon što su Srbija i Crna Gora postale dve nezavisne države beogradski aerodrom je ostao i bez poslednje linije u domaćem saobraćaju. Linije ka Crnoj Gori prebačene su na međunarodni Terminal 2.

Foto: Aerodromi Crne Gore, Podgorica

Iako se više ne radi o domaćem saobraćaju na letovima između Srbije i Crne Gore prometno je kao da se nikakve statusne promene nisu dogodile. Zahvaljujući veoma jakim porodičnim i prijateljskim vezama ali i političkim i ekonomskim ove linije danas čine ubedljivo najveći udeo u prometu na tri “domaća” aerodroma.

Svake godine na “crnogorskoj” ruti ukupno bude prevezeno oko 400.000 putnika što čini 15% prometa u Beogradu i čak 40% prometa na crnogorskim aerodromima. Ovaj veoma sladak finansijski kolač potpuno bratski dele dve nacionalne aviokompanije: Jat Airways (sa srpske strane) i Montenegro Airlines (sa crnogorske strane).

Duopol koji su dve aviokompanije uspostavile na crnogorskoj ruti proizveo je veoma visoke cene avionskih karata. Najniža cena, koju po nepisanom pravilu nije moguće nikada dobiti se kreće između 130 i 140 evra sa svim uključenim taksama. Realno gledano najniža cena tj. ona koja se uobičajeno može postići je između 150 i 170 evra. Na linijama ka Crnoj Gori veoma su tražene karte u jednom pravcu i one sa svim taksama koštaju od 74 do 80 evra . To je najniža moguća cena po kojoj ih je skoro nemoguće kupiti tokom letnje sezone. Najčešće cena po kojoj se može kupiti jedan pravac je oko 100 evra.

Imajući u vidu da su im cene iste putnicima ostaju neki drugi razlozi za izbor između jedne od ove dve aviokompanije. Tako će biti bar do trenutka dok se na ovoj ruti ne pojavi neki novi treći avioprevoznik koji bi predstavljao veoma potrebnu konkurenciju.

Red letenja

Jat Airways ka Tivtu leti četiri puta dnevno od ponedeljka do četvrtka a petkom i vikendom pet puta dnevno. Montenegro Airlines između Beograda i primorja leti pet puta dnevno vikendom i ponedeljkom a ostalim danima čak šest puta dnevno. Ukupan broj letova na nedeljnom nivou između dva grada je 70 letova. Ka Podgorici Jat leti tri puta dnevno koliko i Montenegro Airlines utorkom, sredom i četvrtkom dok ostalim danima u nedelji leti dva puta dnevno. Ukupan broj letova tokom jedne nedelje između dva glavna grada je 38. I dok Montenegro Airlines prilično poštuje sopstveni red letenja Jat Airways svoje polaske redovno menja. Često se dešava da jedan let nekoliko puta promeni vreme poletanja i da ga na kraju kada zbunjeni putnik prihvati sve promene u Jat-u ukinu. U razgovorimo sa avioagentima saznali smo da se veoma često susreću sa pomeranjima Jatovih letova kao i sa njihovim otkazivanjima. Očigledno je da Jat svoje letove ka Crnoj Gori koristi kako bi „peglao“ poremećeni red letenje kada mu neki od aviona ispadne iz saobraćaja. Prvi letovi koji stradaju prilikom svakog poremećaja su upravo oni ka Crnoj Gori. Ovo predstavlja veliki problem za putnike.

Avioni

Najnoviji Embraer 195 Montenegro Airlines-a, foto: Ex-yu aviation

Na crnogorskoj ruti Montenegro Airlines leti sa mlaznim avionima Foker 100. Prosečna starost ovih letelica je 19,8 godina a kapacitet je oko 100 putničkih mesta. Putovanje do Beograda ovim avionom traje maksimalno 50 minuta. Pored starih Fokera Montenegro Airlines u floti poseduje i veoma nove Embraerove avione E195 sa oko 100 sedišta. Prosečna starost ovih aviona je 1,4 godine a treći Embraer u floti je stigao pravo iz fabrike u Brazilu pre nekoliko dana.

Sa druge strane Jat Airways ka Crnoj Gori leti sa turboprop avionima ATR-72 prosečne starosti 20 godina. Ovi avioni imaju oko 70 putničkih mesta i do Crne Gore im treba malo više od jednog sata. Na pojedinim letovima saobraća i Boeing-ov B737-300. Putnici većinom radije biraju mlaznjake zato što su propelerci bučniji i let traje duže. Veoma je česta i predrasuda da je avion sa propelerom manje siguran od mlaznjaka. To naravno nije tačno, naprotiv, sigurnost je na strani propelerca ali to putnici ne znaju a predrasude igraju veoma važnu ulogu kod izbora kompanije.

Uslovi prevoza

Foto: D. Nikolić, ATR-72 Jat Airways-a

Imajući u vidu potrebe putnika na ovoj specifičnoj ruti gde je veliki broj povratnih putovanja u jednom danu obe kompanije poseduju i prilično fleksibilna pravila koja putnicima ne zahtevaju boravak preko vikenda, kupovinu unapred ili im uskraćuju i naplaćuju penale za otkazivanja ili promene. Dok se promene kod većine aviokompanija naplaćuju od 50 pa do 100 evra, onda kada ih tarifa dozvoljava, kod Jat-a i Montenegro Airlines-a ove promene se naplaćuju samo 10 evra po segmentu. Međutim tu nailazimo i na prvu značajnu razliku kod ove dve aviokompanije. Dok Jat dozvoljava promene bilo kada pa čak i na sam dan putovanja (uz određene uslove naravno) crnogorska aviokompanija od nedavno ukida mogućnost promena na dan putovanja. Ovakvo pravilo je veoma nepovoljno zbog već pomenute prirode same linije. Putnici koji letuju u Crnoj Gori ili tamo odlaze poslovno često ne znaju tačan datum povratka pa su promene na sam dan putovanja uobičajena pojava. Zbog toga je Jat u ogromnoj prednosti. Ona je još veća ako se uzme u obzir da je besplatan prtljag koji se može predati kod Jat-a 30 kg dok je kod Montenegro Airlines-a standardnih 20 kg. Iako se višak prtljaga kod Crnogoraca manje plaća (3 evra po kilogramu, kod Jat-a je 5 evra / kg) prednost od 10 kg kod Jat-a je ipak veoma značajna.

Ostale usluge

Jat Airways svojim putnicima nudi besplatnu zaštitu prtljaga plstificiranjem. Ovu uslugu je moguće ostvariti na beogradskom aerodromu. Montenegro Airlines nema dodatnih besplatnih usluga.

Foto: Aerodromi Crne Gore, Tivat

Kada uporedimo sve podatke do kojih smo došli nerešen rezultat je kod cena i kapaciteta. Tačnost, poštovanje reda letenja i flote su na strani Montenegro Airlines-a dok su više prtljaga i fleksibilniji uslovi putovanja na strani Jat Airways-a. Potrebno je naglasiti da je i povezanost sa drugim linijama takođe na strani Jat -a zato što ipak putnicima sa letovima preko Beograda nudi daleko veći izbor direktnih destinacija dok Montenegro Airlines preko Podgorice i Tivta raspolaže sa skromnim tranzitnim mogućnostima, mada se ovo u poslednje vreme značajno menja. Najznačajnija razlika se primećuje kod reda letenja. Jat je potpuno nefunkcionalno poslednje dnevne letova ka Tivtu stavio u 13:55 a iz Tivta u 15:35. Kasnijih letova nema što je veoma nepovoljno za putnike koji na taj način gube ceo dan odmora ali i za poslovne putnike koji ne mogu da odu do Crne Gore, obave posao i da se vrate kasnije u toku dana. Za razliku od Jat-a Montenegro Airlines ima daleko funkcionalniji red letenja. Letovi su pravilno raspoređeni tokom celog dana pa je putnicima iz Beograda, na primer, omogućeno da ka primorju odlete rano ujutro a da se vrate večernjim letom. Iskorišćenost vremena ako se odlučite za Montenegro Airlines je maksimalna dok ste sa Jat-om izgubili sigurno jedan dan.

Posebno korisna je činjenica da dve aviokompanije veoma lepo sarađuju. Do nedavno su ove letove obavljali zajedničkim snagama pod code share ugovorom a ono što danas omogućavaju je puna sloboda kombinovanja letova dve kompanije po jedinstvenim cenama. Putnici mogu da otputuju Jat-om a da se vrate Montenegrom i ostvariće jedinstvenu cenu kao da su putovali samo sa jednom od te dve aviokompanije što značajno povećava mogućnosti kombinovanja.

Po rezultatima koje su u prošloj (2009) godini ostvarile dve nacionalne aviokompanije pobedu je odneo Montenegro Airlines i to ubedljivo. Na crnogorskoj ruti prevezli su ukupno 276.000 putnika dok je Jat prevezao oko 115.000 putnika čime je njegov udeo sa 40% u 2008. spao na 29% u 2009. Ipak u ovoj godini situacija se menja i postaje povoljnija za srpskog avioprevoznika, možda baš zahvaljujući fleksibilnijim uslovima tarifa. Samo u junu ove godine Jat je zabeležio porast broja putnika na linijama ka Crnoj Gori od fantastičnih 21% i to mu je bio jedini uspeh. U ostalim regionima zabeležen je pad broja putnika. U isto vreme Montenegro Airlines je imao 9% manje putnika nego u 2009. Linija ka Podgorici je druga po procentualnom porastu broja putnika kod Jat Airwaysa, iza Ohrida a ispred Amsterdama.

Ocena avioagenta:
(Predrag Kurdulija, agencija Kielo)

	Jat Airways	Montenegro Airlines
Cena aviokarata	**	**
Red letenja	**	****
Tip aviona / udobnost	***	****
Ključne karakteristike	2,33	3,33
Dodatne usluge	****	**
Uslovi tarife	****	**
Profesionalnost	***	***
Povezivanje letova	****	**
Ukupno	3,14	2,71

Air Berlin u Oneworld alijansi

Drugi najveći nemački avioprevoznik Air Berlin prihvatio je poziv da pristupi globalnoj avioalijansi “Oneworld”. Ova odluka će biti saopštena danas u 13:30 časova na konferenciji za medije u Berlinu koja će biti prenošena online.

Zvanično saopštenje o pristupanju alijansi objaviće: izvršni direktori Air Berlin-a Joakim Hunold, British Airways-a Vili Volš, Finnair-a Mika Vehvilainen, direktor American Airlines-a kao i menadžer za saradnju Oneworld alijanse Džon Mek Kulok.

Foto: Air Berlin Press

Pristupanje alijansi pratiće i učvršćivanje i proširenje međukompanijske saradnje Air Berlina i postojećih članova alijanse American Airlines-a i Finnair-a. Od 1. novembra 2010. na snagu stupaju dodatni kodšer (code share) ugovori za zajedničke letove ka Americi (sa American Airlines-om) i Aziji (sa Finnair-om). Sa druge strane British Airways će predvoditi proces pristupanja Air Berlin-a alijansi kao njegov sponzor.

Vest o ulasku u Oneworld odjeknula je u stručnim krugovima kao grom iz vedra neba i kao veliko iznenađenja i šok za mnoge. U poslednje vreme je nemački avioprevoznik zbog svoje politike nekontrolisanog širenja flote i destinacija dospeo u veliku krizu ali se smatra da je ovim potezom kriza za kompaniju zaustavljena dok će širenje kompanije na nova tržišta ubuduće biti sprovođeno kroz alijansu. Zajedno sa Air Berlinom u alijansi kao regionalni partner bi u dogledno vreme mogla da se nađe i austrijska niskotarifna aviokompanija “Niki” čiji je Air Berlin polovični vlasnik (49,9% akcija).

Ovako značajno širenje Oneworld-a predstavlja žestok odgovor na ekspanziju Star Alijanse koja je nedavno kulminirala preuzimanjem britanskog prevoznika “bmi” čime je najveća svetska avioalijansa pod patronatom nemačke Lufthanse pokazala pretenzije na domaći teren Oneworlda u kome pak dominira jedan od osnivača British Airways. Uključivanjem Air Berlina u Oneworld nemačko tržište postaje postaje apsolutno podeljeno između dve najjače alijanse.

Sa novim članom Oneworld povećava svoju flotu za 148 aviona, brojne nove destinacije a posebno interesantno je što sada pojedini nemački aerodromi postaju nova čvorišta Oneworld-a (Berlin-Tegel, Diseldorf i Nirnberg). Interesantna “bitka” će se voditi u Diseldorfu gde u poslednje vreme suparnička Lufthansa pokušava da uspostavi treće interkontinentalno čvorište kako bi rasteretili Frankfurt i Minhen. Sada, sa dolaskom Oneworld-a može se očekivati još veća ekspanzija ovog aerodroma i njegovo forsiranje od strane obe alijanse.

Tokom ove godine očekuje se i pristupanje ruske aviokompanije “S7″ (bivša Siberia) dok se naredne godine u alijansu uključuje i indijski “Kingfisher Airlines”.

Oneworld alijansa je nastala 1999. godine. Za razliku od drugih alijansi Oneworld ima posebnu kompaniju koja je zadužena za upravljanje alijansom – Oneworld Managment Company sa sedištem u Vankuveru (Kanada). Alijansa ima 11 aviokompanija koje su punopravni članovi i njihovih 19 zavisnih aviokompanija koje su pridruženi članovi bez prava glasa. Oneworld ima četvrtinu svetskog tržišta na kome je prisutan zahvaljujući 8300 dnevnih letova sa preko 2200 aviona. Ukupan prihod koji ostvare sve kompanije iz alijanse je oko 100 milijardi dolara. Osnovana je od strane nekoliko velikih svetskih aviokompanija sa engleskim kolonijalnim predznakom: American Airlines (SAD), Canadian Airlines (bivša kanadska kompanija koju je preuzela Air Canada), British Airways (V. Britanija), Cathay Pacific (Hong Kong) i Qantas (Australija). Članovi alijanse su još i Finnair, Iberia, Japan Airlines, LAN, Malev, Mexicana, Qantas, Royal Jordanian. Važna čvorišta alijanse su na aerodromima London Heathrow, Hong Kong, Toronto, Njujork JFK, Helsinki, Madrid Barahas, Budimpešta…

Foto: Oneworld press

Utvrđivanje odgovornosti u Jat Airways-u

Jat Airways je danas izdao zvanično saopštenje povodom jučerašnjeg događaja kada su avion i putnici Jat Airways-a ostali u Solunu više od 7 sati zbog toga što pilot srpske nacionalne aviokompanije nije imao važeću letačku dozvolu

U saoštenju se ističe da Jat Airways žali zbog jučerašnjeg kašnjenja leta JU445 iz Soluna za Beograd, kao i drugih kašnjenja koja su se posledično dogodila i izvinjava se svim putnicima zbog eventualnih neprijatnosti kojima su bili izloženi. Do kašnjenja je došlo usled administrativnog propusta, a u toku je utvrđivanje pojedinačne odgovornosti, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena. Nadležne službe nacionalnog avioprevoznika juče su reagovale u najkraćem mogućem roku  i u Solun poslale zamenu za kopilota, kome je istekla letačka dozvola, kako bi se nastala situacija razrešila u korist putnika i kako bi se oni što pre prevezli do Beograda.

Jul obara rekorde

Na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” ovoga jula obaraju se rekordi. Kako smo saznali na aerodromu početkom jula je oboren dnevni rekord kada je registrovano preko 13.000 putnika. U julu se očekuje porast broja putnika između 15 i 16% u odnosu na isti mesec prošle godine a taj rezultat će po svemu sudeći biti bolji i od rekordnog jula 2008. godine.  Prema procenama na osnovu dnevnih rezultata sedmi mesec će imati preko 355.000 putnika. Sa ovim rezultatom beogradski aerodrom će u velikoj meri nadmašiti i rezultate konkurentskog aerodroma u Sofiji gde se očekuje oko 300.000 putnika.

Pored izvanrednih rezultata beogradskog aerodroma u julu posebno su značajni podaci o popunjenosti putničkih kabina aviokompanija koje koriste njegove usluge. Kako saznajemo rezultati Spanair-a i Air Baltic-a su odlični. Španci beleže prosečno oko 100 putnika na svakom letu dok letonci imaju uvek preko 50 putnika. Izvanredne rezultate beleži Norwegian na letovima ka Oslu i Stokholmu gde su avioni skoro krcati a procenat popunjenosti putničke kabine (cabin load factor, CLF) se kreće između 80 i 90%.

Najveći uspeh beleži Wizz Air koji na svakom letu ka Dortmundu ima CLF preko 90% odnosno više od 165 putnika u avionima Airbus A320 sa 180 sedišta. Wizz Air je prezadovoljan i uslugom koju dobija na beogradskom aerodromu. Iako je planirano zadržavanje aviona Wizz Air-a od 30 minuta, aerodromske službe uspevaju da ga opsluže dvostruko brže, za rekordnih 15 do 20 minuta što predstavlja veliku uštedu za ovu niskotarifnu aviokompaniju. Zahvaljujući sjajnim rezultatima koje je postigao već od prvog leta ka Beogradu Wizz Air namerava da od zimskog reda letenja započne letove iz Beograda i ka nekim novim destinacijama. Iako ova informacija još nije zvanično potvrđena može se očekivati da će nove linije biti uspostavljene ka nekim od najtraženijih gradova kao što su Rim ili Pariz.

© Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd, Foto: Air China - džambo džet kojim je doputovala kineska parlamentarna delegacija

Jatov pilot bez dozvole

Avion Jat Airways-a je danas ostao na aerodromu u Solunu zato što pilot nije imao važeću pilotsku dozvolu. Avion ATR-72 na letu JU 445 iz Soluna je trebalo da poleti u 14:20 po lokalnom vremenu (13:20 po srednjeevropskom) ali zbog toga što pilot prilikom kontrole nije ima važeću dozvolu ovaj let je prolongiran na neodređeno. Po najnovijim informacijama sa beogradskog aerodroma dolazak aviona iz Soluna se očekuje danas oko 20:00 ali nije isključeno da će se ovo vreme ponovo menjati. Ovu informaciju za Betu je potvrdila i Maja Borović, PR Jat Airways-a.

Kako saznajemo jutros je iz saobraćaja isključen i avion Boeing 737-300 zbog tehničkih problema pa je zbog toga otkazan polazak za Pariz u 9:20 (JU 240).

Zbog ova dva kašnjenja od posle podneva je poremećen saobraćaj na linijama Jat Airways-a. Tokom dana otkazan je i let do Tivta u 17:25 kao i njegov povratak u 20:10 a u kašnjenju su i letovi ka Podgorici , Beču kao i sportski čarter ka Jerevanu i dolazni let iz Ciriha.

U toku sutrašnjeg dana očekujemo više informacija.

Norwegian: Stokholm ostaje i preko zime

Foto: Norwegian

Beograd će i tokom zime biti uključen u mrežu linija norveške aviokompanije Norwegian iako se u javnosti nedavno pojavila drugačija informacija. Naime, red letenja za zimu još nije unet u celosti u rezervacioni sistem ove kompanije tako da još uvek nije moguće rezervisati let do Osla posle 28. oktobra dok je let do Stokholma unet u sistem i postojaće tokom cele godine što do sada nije bio slučaju.

Kako su nam na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” potvrdili,  Norwegian beleži izvanrednu popunjenost putničke kabine koja se kreće između 80 i 90% na svakom letu. Samo u prethodnih mesec dana je na svakom letu ove kompanije bilo preko 165 putnika (Kapacitet aviona Boeing 737-800 je 189 putnika). Na jednom od letova pre nekoliko dana popunjenost putničke kabine je bila 100% što je velika retkost u svetu.

Ilustracija: Trenutne linije Norwegian-a iz Beograda

Ovako dobri rezultati bili su više nego dovoljni da se u kompaniji odluče za zadržavanje leta ka Stokholmu tokom cele godine. Prethodnih godina ovaj let je uvođen samo u letnjoj sezoni. Veliku popunjenost Norwegian ostvaruje i na liniji ka Oslu tako da će i letove do ovog grada uskoro biti moguće rezervisati i posle zadnje nedelje oktobra do kada je za sada ovaj let unet u rezervacioni sistem.

Cene karata do Osla u jednom pravcu sa svim taksama kreću se od 66 evra dok je za Stokholm moguće kupiti kartu po ceni od 55 evra u jednom pravcu. Norwegian je putnicima iz Srbije omogućio veoma povoljne konekcije do brojnih norveških gradova: Alesund, Alta, Bordufos, Bergen, Kirkenes, Molde, Stavanger, Tromso, Trondhajm.

Norwegian je potvrdio novu narudžbu Boeing-ovih aviona nove generacije 737-800 i to 15 letelica koje bi trebalo da se uključuju u flotu sukcesivno od 2014. do 2016 dok je još uvek aktuelna narudžba 48 aviona ovog tipa čija isporuka već traje.

Britanske novosti

Foto: BAA logo

Štrajk na Heathrow-u?
Ujedinjeni sindikati Britanskih aerodroma (British Airport Authorities – BAA) najavili su štajk u periodu od 23. jula do 1. avgusta. Štrajk je najavljen kao posledica odbijanja menadžmenta da ove godine dozvoli povećanje plata. Prošle godine je sindikat pristao na zamrzavanja plata zbog svetske krize ali ove godine se to neće dogoditi. Ukoliko rukovodstvo BAA ne odustane od zahteva za zamrzavanjem plata u štrajku će učestvovati zaposleni na aerodoromima London Heathrow, London Stansted, Glasgow, Edinbourgh, Aberdeen i Southampton. Sindikatu pripadaju zaposleni u obezbeđenju, avioinženjeri, vatrogasci i zemaljsko osoblje aerodroma.

Foto: British Airways, primer boarding kartice na smartfonu

Mobilna registracija za let
British Airways je pokrenuo aplikaciju koja putnicima omogućava čekiranje putem smartfona (mobilni telefon sa karatketristikama računara). Članovi British Airways-ovog Executive Club-a mogu dase čekiraju putem svojih Blackberry, Android ili Iphone aparata. Njihova boarding “kartica” će im biti dostupna u memoriji i prilikom ukrcavanja potrebno je da je otvore. Službenici u gejtu moći će da skeniraju ovakvu boarding “karticu” i putnici će moći da se ukracaju u avion. Ovakav način čekiranja u poslednje vreme omogućavaju mnoge aviokompanije u svetu a među prvima su Etihad i Southwest Airlines.

Farnborou aviosajam
U toku je najveći britanski i jedan od najvećih svetskih aviosajmova, čuveni Farnboro Aviosajam (Farnborough Airshow). Ovaj sajam je namenjen komercijalnim kontaktima između proizvođača aviona i aviokompanija. Zajedno sa pariskim sajmom u Le Buržeu i berlinskim (ILA) predstavlja najvažniji događaj u avioindustriji na kome poizvođači predstavljaju svoje novitete a aviokompanija vrše narudžbe novih letelica.

British Airways naručio Dreamliner-e?
Ove godine je na Farnborou sajmu najveću pažnju izazvao dolazak revolucionog aviona Boeing 787 poznatog kao dreamlajner (Dreamliner). Avion je na svom probnom letu prvi put leteo van Sjedinjenih Država. Njegov komercijalni početak je prošle godine više puta odlagan zbog problema u proizvodnji što je prouzrokovalo pad ugleda američkog proizvođača. S obzirom da se radi o potpuno drugačijem širokotrupnom avionu koji je proizveden od specijalnih kompozitnih materijala čije korišćenje će biti znatno ekonomičnije i manje štetno po okolinu, njegovo kašnjenje nije umanjilo interes javnosti ali ni kupaca. Naime, već se pronela informacija da je British Airways na Farnboro aviosajmu naručio 24 Dreamliner-a. Ova vest kao i brojne druge narudžbe novih aviona među kojima je i Emirates-ova narudžba 30 Boeing-a 777 nisu nadmašile nedavnu šokantu narudžbu 32 Airbus-a A380 od strane Emirates-a na nedavno održanom aviosajmu ILA u Berlinu.

Foto: Boeing, B787 - Dreamliner sleće u Farnborou

Air France: Nova klasa

Na dugolinijskim letovima Air France uvodi novu putnu klasu. Premium Voyageur kako će se zvati ova klasa predstavlja zapravo kombinaciju ekonomske i biznis klase. Premium Voyageur putnicima nudi više komfora u poređenju sa ekonomskom klasom po cenama koje su znatno niže od biznis klase. Na ovaj način će karte u ovoj klasi moći da koriste poslovni putnici čije firme imaju restrikcije za putovanja u biznis klasi ili mala i srednja preduzuća kao i firme sa ograničenim budžetom za poslovna putovanja. U Air France-u ističu da je ova klasa jedinstvena u Evropi, pripremljena je po uzoru na biznis klasu. Za nju je odvojena posebna putnička kabina koja će se nalaziti između ekonomske (Voyageur) i Biznis (Affairs) kabina. Može se rezervisati na dugolinijskim letovima na avionima Boeing 777, Airbus 330, 340 i 380.

Ilustracija: Air France, sedišta Premium Voyageur klase

Premium Voyageur klasu odlikuje više ličnog prostora, sedišta imaju velike naslone (97cm) šira su od onih u ekonomskoj klasi (48cm) i mogu da se obaraju pod uglom od 123°. Naslon za ruke je širi a putnici imaju i više mesta za odlaganje ličnih stvari. Sedišta su opremljena ličnom lampom za čitanje a putnicima je na raspolaganju i podupirač za noge kao i produženo postolje za laptop. Svako sedište ima sopstveni PC priključak.

Tokom leta putnici Premium Voyageur klase mogu da uživaju u kompletnoj ponudi zabave tokom leta. Ponuđena im je video zabava preko većeg ekrana (27cm). U ponudi se nalazi 85 filmova, najnovijih serija, dokumentarnih emisija i vesti, video igrice, časovi jezika, 24 muzička kanala, preko 200 muzičkih cd naslova. Hrana i piće za putnike Premium Voyageur klase su pažljivo birani od strane renomiranih kuvara Air France-a a posluženje tokom leta se sastoji od raznih aperitiva, alkoholnih i bezalkoholnih pića, šampanjca, i više toplih obroka.

Ilustracija: Air France, sedišta Premium Voyageur klase

Posebne pogodnosti u ovoj klasi putnicima su omogućene većom fleksibilnošću tarifnih pravila. Putnici imaju pristup širokom spektru online usluga, imaju prioritetnu registraciju (check-in) kao i ukrcavanje i iskrcavanje (odmah nakon putnika prve i biznis klase kao i više besplatnog prtljaga: 30 kg (po težinskom konceptu) i 2 komada prtljaga po 23 kg (po komadnom konceptu).

Putnici koji su članovi Flying Blue frequent flyer programa Air France-a imaju mogućnost bržeg zarađivanja milja kao i mogućnost prelaska na biznis klasu za duplo manje milja nego kada se prelazak vrši sa ekonomske klase.

Putnici tvrde da Aviogenex nije ispoštovao njihova prava

Foto: Logo Aviogenex-a

Povodom teksta “Aviogenex: Prava putnika su ispoštovana” našoj se redakciji javio jedan od putnika sa Aviogenex-ovog leta koji je 30. juna kasnio u odlasku za Španiju. Gospodin Marko Stevanović je sa svojom suprugom i troje male dece putovao u organizaciji agencije “Matico Travel” na odmor u okolini Barselone tog dana kada je Aviogenex-ov avion zbog manjeg kvara ostao na podgoričkom aerodromu. Zbog toga je njihov čarter let za Gironu kasnio od 10 sati pre podne do 3 sata posle ponoći narednog dana. Ukupno kašnjenje leta je bilo 17 sati a putnici su po izjavi komercijalnog direktora Avigenexa Milorada Kokoruša dobili hranu i vodu.

Povodom ove izjave reagovao je i putnik Marko Stevanović koje nam je potvrdio da su putnici dobili obrok od Aviogeneksa ali da je taj obrok bio putnicima podeljen oko 16 časova, 6 sati nakon predviđenog poletanja i čak 11 sati pre realizovanog poletanja. U međuvremenu putnicima nije podeljen ni jedan drugi obrok a kao netačnu ističe i informaciju da su dobili bilo kakvo osvežavajuće piće. “Uz nejestivu pljeskavicu koja je zagorela, malo jestivo pileće belo meso, malo pomfrita dobili smo i 2,5 dl vode. I to je sve. Balon od 19l vode doneli su nam u gejt tek u pola dva noću” – rekao nam je Stevanović. Najveći problem su bile pelene pošto nisu imali gde da ih kupe u tranzitnoj zoni a policije im nije dozvoljavala da napuste tranzitnu zonu. Zamolili su radnice iz free shop-a da umesto njih odu do apoteke u odlaznom delu aerodroma i da im tamo nabave pelene. Ipak kao najveći problem putnik ističe nedostatak istinitog informisanja. Pored toga što nisu obavešteni o svojim pravima putnici su bez ikakvih značajnih informacija ostavljeni da čekaju sat po sat. “Predstavnik Aviogenex-a se samo dva puta obratio putnicima za sve vreme čekanja i oba puta informacija koju nam je dao ipostavila se kao netačna. Mi smo čuli na aerodromu da je Jat odvojio jedan avion kojim bi nas prevezao i da je to ponudio Aviogenex-u ali oni to nisu prihvatili. Zato smo mi čekali 17 sati.” Ista ova grupa putnika je i u povratku sa odmora na aerodromu u Gironi imala kašnjenje leta u trajanju oko 6 sati.

Nakon izjave putnika pokušali smo da stupimo u kontakt sa gospodinom Kokorušem ali nam je u Aviogenex-u rečeno da je on na odmoru i da će se tamo zadržati minimum dve nedelje.

Foto: Putokaz za informacije na beogradskom aerodromu

Uvidom u “Pravilnik o pravu putnika kod uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja letova i velikog kašnjenja letova” koji je stupio na snagu početkom 2010. godine pronašli smo sledeće objašnjenje: “putnici imaju pravo na besplatne obroke i osvežavajuća pića primerena vremenu čekanja”.  U istom članu 7. ovog pravilnika stoji sledeće: “kad je razumno očekivano vreme polaska najmanje jedan dan posle prethodno najavljenog vremena polaska” putnici imaju pravo “na hotelski smeštaj ako je neophodno jedno ili više noćenja kao i prevoz od aerodroma do mesta smeštaja”. Uz sve ovo putnicma sleduju i dva besplatna telefonska poziva, dve telefaks ili email poruke.

Obaveštenje koje aviokompanije moraju da istaknu na šalteru za registraciju putnika: “Ako vam je uskraćeno ukrcavanje ili je vaš let otkazan ili kasni najmanje dva časa, zahtevajte na pultu za prijavljivanje za let ili na izlazu za ukrcavanje pismeno obaveštenje o vašim pravima, pre svega pravu na naknadu štete i pomoć.”

Putnici koji smatraju da nisu bili upoznati sa sopstvenim pravima i kojima jedan slab obrok nije primeren čekanju od 17 sati ili koji misle da su za odlaganje leta do narednog dana imali pravo na hotelski smeštaj imaju mogućnost da ulože žalbu aviokompaniji a ukoliko sa aviokompanijom u roku od 15 dana ne mogu da reše spor mogu da se pisanim putem obrate Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (adresa direktorata je: Bulevar Zorana Đinđića 144, 11070 Novi Beograd).

Iz Direktorata nam je potvrđeno da je pravilnik stupio na snagu još krajem prošle godine ali da putnici nažalost još uvek nisu dobro upoznati sa sopstvenim pravima. Pravilnik je u potpunosti u skladu sa pravilnikom Evropske komisije (prepisan je) i njime se našim putnicima garantuju ista prava kao i svim drugim putnicima u Evropi. “Od kada je ovaj pravilnik stupio na snagu, nismo imali ni jednu reklamaciju putnika” potvrdila nam je Katarina Andrić Milosavljević koja je u direktoratu zadužena za odnose sa javnošću.

Kao jedan od glavnih nedostataka ovog pravilnika mogla bi biti odredba koja definiše kašnjenje leta kao osnovano očekivanje avioprevoznika da će let početi kasnije od vremena polaska po redu letenja. Ovakvom definicijom nije predviđena gornja granica kašnjenja leta već samo minimalno vreme koje iznosi dva sata. Zahvaljujući ovako nepreciznoj odredbi aviokompanije mogu da let odlažu u nedogled bez obaveze da ga proglase otkazanim u kom slučaju bi i njihove obaveze prema putnicima bile znatno uvećane.

Foto: Aviogenex, avion Boeing 737-200 registarskih oznaka YU-ANP, koji je "kriv" za kašnjenje

Protest taksista na aerodromu

Kako su danas beogradski mediji objavili na aerodromu “Nikola Tesla” održava se protest taksista koji ne pripadaju ni jednom udruženju (tzv. samostalaca). Ovi taksi vozači su se pobunili protiv odluke aerodroma da oformi jedinstvenu taksi stanicu na koju pristup imaju samo članovi pet beogradskih taksi udruženja. Na aerodromu “Nikola Tesla” su nam potvrdili da je stanica napravljena isključivo u interesu putnika i na inicijativu pet beogradskih taksi udruženja koja su proverena u gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove. Ovih pet udruženja nemaju ni jednu primedbu putnika.

Foto: "Samostalni" taksista na aerodromu

“Zbog putnika smo podržali inicijativu pet taksi udruženja da naprave jedinstvenu taksi stanicu. Na taj način obezbeđeno je da se putnici prevoze po regularnim cenama. Putnici ispred dolaznog dela terminala na aerodromu, mogu da pozovu taksi i prevezu se do grada”,  rečeno je na aerodromu.

O problemu taksi prevoza sa i do aerodroma pisali smo i mi u više navrata a poslednji tekst koji opisuje i ovaj problem je jedan od najčitanijih na našem sajtu što samo dokazuje značaj ovog problema za putnike.

“Beogradski aerodrom sve dalji od putnika”

Na aerodromu “Nikola Tesla” su potvrdili da nije bilo prekida u saobraćaju: “ Protest određene grupe taksista nije uticao na odvijanje avio-saobraćaja i prevoz putnika do grada sa drugim taksi udruženjima. Taksistima koji su na 30 minuta zaustavili prolaz ka dolaznom delu terminala 2 na jednoj saobraćajnici, pripadnici MUP obratili su se i sprečili ih da tu stoje.”